Masno tkivo – priča o dobrom sluzi i lošem gospodaru
S obzirom na jedan od najvećih problema savremenog načina života – gojaznost, masno tkivo je već decenijama u fokusu brojnih naučnih istraživanja. Gojaznost, i niz drugih zdravstvenih problema s kojima je u vezi, jednim imenom označeni su kao metabolički sindrom. Ovaj sindrom je pre svega uzrokovan disbalansom između unosa nutrijenata i njihove potrošnje. Tzv. belo masno tkivo sisara ima važnu ulogu u deponovanju lipida, kako bi se, u slučaju smanjene dostupnosti nutrijenata, oni oslobađali i distribuirali do drugih tkiva i organa. S druge strane, sisari imaju i mrko masno tkivo čija uloga nije da čuva „gorivo“ za ostale organe i tkiva, već da ga samo sagori u procesu označenom kao termogeneza. Sisarima u divljini oba tkiva služe da prežive u nepovoljnim uslovima – kada ima malo hranljivih supstanci i kada je hladno. Otkriće da mrko masno tkivo, barem kod glodara, može da poveća potrošnju energije u procesu termogeneze nakon povećanog unosa određenih nutrijenata, tj. da i način ishrane može da stimuliše mrko masno tkivo, bacilo je novo svetlo na ovo tkivo, posebno od kako je pokazano da i odrasli ljudi imaju ovo tkivo, i da su njegov udeo i aktivnost u obrnutoj sprezi sa statusom uhranjenosti. Kakav je metabolički značaj ova dva tkiva, ko je „dobar“ a ko „loš igrač“, šta smo do sad naučili, koje su perspektive i da li možemo izvući korist od sve veće „preplavljenosti“ čovečanstva mastima, samo su neke od tema na koje pokušavamo da damo odgovor.
