U savremenom svetu, psihijatrijske bolesti predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem i veliko socio-ekonomsko opterećenje. Razumevanje patogeneze, postavljanje dijagnoze i lečenje ovih bolesti zahtevaju integraciju psiholoških, bioloških i farmakoterapeutskih pristupa i predstavljaju izazov moderne biološke psihijatrije. Depresija, kao poremećaj raspoloženja i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), kao afektivni poremećaj, visoko su prevalentne bolesti u čijoj etiologiji značajnu ulogu ima stres. Obe ove bolesti mogu se posmatrati kao posledica poremećaja neuroendokrinog odgovora na stres, odnosno mehanizama odgovornih za oporavak od stresa/traume i obnavljanje fiziološke homeostaze. U cilju upoznavanju molekularne osnove ovih bolesti, naša istraživanja su bila usmerena ka rasvetljavanju uloge glukokortikoidnih hormona u njihovoj patofiziologiji, s obzirom da su ovi hormoni ključni faktori sistemskog odgovora na stres, a posredstvom kortikosteroidnih receptora uključeni su u brojne vitalne procese, uključujući kognitivne procese i ponašanje. Rezultati naših istraživanja na animalnom modelu depresije pokazali su da kortikosteroidni receptori u mozgu doprinose podložnosti stresu i bolestima povezanim sa stresom, kao i ishodu terapije antidepresivima, i to na polno-zavisan način. S druge strane, obimna studija na humanim ispitanicima pokazala je da se parametri koji opisuju funkciju i nivo ekspresije kortikosteroidnih receptora u perifernim limfocitima mogu posmatrati kao biološki markeri PTSP-a, izlaganja traumi i otpornosti na PTSP.
