Trojanski rat genoma: izazovi u poljoprivredi i evoluciona rešenja
Štetne vrste insekata predstavljaju jednu od najvećih pretnji globalnoj poljoprivredi, šumarstvu, ekonomiji i ljudskom zdravlju. Konvencionalnu metodu u kontroli brojnosti insekata i njihovom suzbijanju predstavlja primena insekticida. Međutim, tretmani ovim aktivnim supstancama su privremeni i zahtevaju ponovnu primenu što njihovu upotrebu čini skupom, neselektivnom po druge vrste insekata (autohtone ili ekonomski značajne vrste) i sa štetnim delovanjem na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Jedan od obećavajućih pravaca istraživanja u kontroli brojnosti štetnih insekata jeste razvoj tehnika koje smanjuju njihov reproduktivni potencijal oslanjajući se na biološke karakteristike mitohondrija i genetičku varijabilnost mitohondrijskog genoma (mtDNK) – tehniku trojanskih ženki (TTŽ). TTŽ se zasniva se na teorijskim postavkama evolucionog fenomena koji se naziva materinska kletva. Naime, usled uniparentalnog nasleđivanja mitohondrija, prirodna selekcija ne „vidi“ i nije u mogućnosti da eliminiše mutacije u mitohondrijskom genomu koje su štetne za mužjake, ako su one istovremeno neutralne ili korisne za ženke. Ovaj proces rezultira akumulacijom mitohondrijskih mutacija sa negativnim efektom na osobine životne istorije (pre svega reproduktivni potencijal) mužjaka, dok isti efekat kod ženki izostaje. Na ovom predavanju saznaćete više o tome kako se eksperimentalna evolucija na pasuljevom žišku (Acanthoscelides obtectus) može primeniti u biokontroli štetnih insekata.
