simplast-logo

Sreten Terzić

Sreten Terzić

Viši naučni saradnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad (IRPNS)

Biografija

Dr Sreten Terzić je diplomirao 2001. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Iste godine je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu upisao poslediplomske studije, smer genetika i oplemenjivanje biljaka, gde je magistrirao 2006. godine. Doktorsku disertaciju je odbranio 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Od 2001. godine je zaposlen u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Odeljenju za uljane kulture (2001. – istraživač pripravnik; 2006. – istraživač-saradnik; 2011. – naučni saradnik; 2016. – viši naučni saradnik).

U toku svog dosadašnjeg rada, dr Sreten Terzić je kao autor ili koautor objavio 178 naučnih radova i veći broj stručnih radova. Autor je dve sorte čičoke priznate od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. Objavljeni radovi su citirani 193 puta (Google scholar h – index = 9). Dr Sreten Terzić je urednik vodećeg nacionalnog časopisa „Ratarstvo i povrtarstvo“.

Aktivno učestvuje u transferu znanja iz nauke u privredu učešćem na stručnim skupovima poput Savetovanja agronoma, poljoprivrednim emisijama i objavljivanjem rezultata od značaja za unapređenje proizvodnje suncokreta i uljane repice. 

U okviru potprojekta nacionalnog projekta 31025, kojim rukovodi dr Sreten Terzić, odbranjene su dve doktorske disertacije, dok je u prethodnim projektima rukovodio eksperimentalnim delom tri diplomska rada studenata sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kao odgovorno lice za kolekciju divljih vrsta roda Helianthus, u okviru Odeljenja za uljane kulture, aktivno učestvuje u saradnji sa drugim institucijama u svetu kroz razmenu semena genetičkih resursa i koordinaciju istraživanja.

Glavna oblast kojom se dr Terzić do sada bavio obuhvata rad na genetičkim resursima suncokreta i ispitivanje mogućnosti za njihovo očuvanje i korišćenje u oplemenjivanju. Poteškoće u ukrštanju između divljih vrsta i gajenog suncokreta je opisao rezultatima citogenetskih analiza mejoze i vitalnosti polena. Stvorio je značajan broj novih genotipova ukrštanjem gajenog sa divljim vrstama suncokreta radi prenošenja poželjnih osobina u gajeni suncokret.